“Vreme tehnologije. Vreme rijalitija. Vreme bez vrednosti. Vreme bez ljubavi. Vreme bez romantike. Vreme društvenih mreža gde nema ustreptalosti kod prvog dodira za ruku, kod prvog poljupca sa osobom zbog koje se gubi apetit i gubi san. Sve je postalo pijaca, ponuda i potražnja, a pojam pravog muškarca se odavno izgubio. Baš zbog toga stihovi Ilije Ilića su cvet na đubrištu zaboravljenih vrednosti i nebeskih emocija. Ovaj vojvođanski romantik je pesnik koji prkosi svim pošastima 21. veka. Čitajući njegove stihove dobio sam nadu da će svaki muškarac koji bude pročitao “”Emotivni bukvar” koji je napisao shvatiti da emociju ne treba potiskivati i stideti je se. Svaki muškarac svojom emocijom kao sa kopljem treba da ide kroz ovaj svet koji je na romantiku odavno zaboravio. Zbog toga je za mene Ilija Ilić jedan od retkih heroja u Srbiji, među najhrabrijima koji svojim stihovima iz sve snage podseća da su žene viša bića, anđeli oko kojih se vrti sav muški svet. Nadam se da će mediji u Srbiji prepoznati romantika novog doba u Iliji i dati mu pripadajući prostor. Po mom mišljenju stih ,,Da me opet usne ljube tvoje jutro moje” na najbolji način objašnjavaju njegovu hrabrost da na beskrajno romantičan način naslika svakog muškarca koji ludo voli i koji je zaljubljen. To je ujedno i poruka da se samo nesigurni muškarci stide da javno pričaju o svojim emocijama.” recenzija Djordja Davida.